Srbija je država jugoistočne Evrope i nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva i južnom delu Panonske nizije. Zemlja se prostire na oko 88.300 kvadratnih kilometara i graniči sa Mađarskom na severu, Rumunijom i Bugarskom na istoku, Makedonijom i Albanijom na jugu i Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na zapadu. Srbija je po broju stanovnika jedna od najvećih zemalja u regionu i jedna je od glavnih regionalnih destinacija u pogledu priliva stranih direktnih investicija. Atraktivnost Srbije kao investicione destinacije ima potencijal daljeg rasta zahvaljujući obimnijim reformama koje se sprovode kako bi zemlja postala kvalifikovana za pristupanje Evropskoj uniji. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU ratifikovan je 2010, stupio na snagu 2013, a pregovori o pristupanju EU počeli su u januaru 2014.

Svetska ekonomska recesija nije zaobišla Srbiju, a posledice finansijske krize trajale su nekoliko godina. Međutim, počev od 2014. godine, Vlada je počela da sprovodi opsežne reforme, koje su već pokazale rezultate tokom 2015. Kao rezultat toga, Srbija beleži stalan priliv stranih direktnih investicija. Na Doing biznis listi za 2019. Srbija je na 44. mestu od 190 zemalja.

Poslednjih godinu dana, svet se bori sa korona virusom, koji je izazvao globalno ekonomsko usporavanje koje utiče na aktivnosti, turizam, preduzeća itd. Sve u svemu, globalno širenje koronavirusa poremetilo je lance snabdevanja, oslabilo trgovinu, smanjilo potrošnju kao i usporilo direktne strane investicije u prvoj polovini 2020.

Međutim, prošla godina je završena na visokom nivou i tempo se produžio do januara 2021. Rast investicija u četvrtom kvartalu bio je primetno snažan, praćen velikom aktivnošću građevinskom sektoru.. Pored toga, maloprodaja je zabeležila dobre rezultate, sa nešto slabijim ciframa u januaru 2020. Jeftina i tehnički obučena radna snaga u Srbiji i unapređenje infrastrukture trebalo bi da nastave da privlače nove investicije. Planirano je više regulatornih i poreskih reformi kako bi se podstakla digitalna ekonomija, pošto Vlada cilja na e-isporuku javnih usluga da smanji troškove i korupciju. S obzirom na najavu značajnog povećanja plata i penzija u javnom sektoru i povećanje minimalne zarade od 11%, očekuje se da će domaća potrošnja doživeti stabilan rast u srednjem roku, što će rast velikog domaćeg tržišta učiniti dodatno atraktivnim za strane investicije.